На Палама је дана 2. септембра одржан округли сто у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“, посвећене овом преминулом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару.
Говорећи о Грујићу као новинару и уреднику Новинске агенције Срна, професор на Филозофском факултету Мирослав Јокић истакао је да је Грујић био један од корифеја интелектуалног дијела српског националног покрета тешких деведесетих година у БиХ и да оставио трага у многим областима, па и у медијима.
– Без имало патетике, Жељко се може поистовијетити са Димитријем Давидовићем нашег доба – рекао је Јокић.
Професор Филозофског факултета на Палама Душко Певуља говорио је на округлом столу о посљедњој Грујићевој књизи „Вијек и по српског политичког мазохизма“.
Он је навео да се у књизи разматра идеја југословенства од њених зачетака, негдје од првих деценија 19. вијека, од Илирског покрета преко стварања југословенских држава у 20. вијеку, суноврата те идеје и њеног трагичног краја крајем 20. вијека.
– У књизи, која је прилично обимна и документарно богато заснована, буквално се прате путање у српској мисли српских интелектуалаца и најистакнутијих фигура, судбина те идеје која је српски народ много коштала, у коју је он уградио све своје побједе у 20. вијеку и све успоне у 19. вијеку, која се фатално и трагично по српски народ завршила и када је ријеч о српском етничком простору, о српском идентитету и култури и на крају о жртвама које су нарочито у 20. вијеку и даље, нажалост, неизбројане – истакао је Певуља.
Према његовим ријечима, оно што је фатално и трагично јесте закључак ове књиге да је српски народ, упркос свему томе, зато што није довољно освијестио ту идеју која изворно и није његова него аустријско-хрватска, до краја остао њен заточеник и једини заговорник.
– У том смислу, ова књига је садржајно опора, али по својим закључцима, вриједностима и увидима може да буде љековита ако они који буду требали да је прочитају извуку из ње поуке – истакао је Певуља.
Пјесник Здравко Миовчић говорио је о ономе што, како каже, најбоље зна – о Грујићевој поезији у прилогу које је насловио као „Пјесничко распеће Жељка Грујића“ који је „истински и аутентично био распет на крсту поезије и живио је тако и своју поезију и живот“.
– Грујић је написао четири књиге поезије, што је мало за човјека таквог дара и таквог посвећеника поезије која баш показује ту потпуну распетост о којој је говорио и показује да је нека од тих својих распећа хтио да превазиђе својим посљедњим циклусима у књизи `Стид и мјесечина` – нагласио је Миовчић.
Прије почетка округлог стола, у Храму Светог архангела Гаврила служен је парастос Грујићу.
У оквиру манифестације одржано је и поетско-музичко вече посвећено Грујићу, за кога је речено да је био аутентична личност и да се свему што је радио истински посвећивао.
Организатори манифестације „Дани Жељка Грујића“ су Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву, а преминуо је лани у 61. години на Палама.
Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Агенције.
Почетком 2000. године повлачи се из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама.
Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је збирке поезије „Сонети саучешћа“, „Руже Јерихона“, „Стид и мјесечина“, те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“. Његова посљедња књига „Уби ме нејака ријеч“ објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
На Сарајевским данима поезије 2001. године добио је награду „Пјесник – свједок времена“ за збирку поезије „Руже Јерихона“ која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској која је објављена у 2000. години.
На „Видовданским пјесничким сусретима“ на Сокоцу 2018. године добио је „Видовданску повељу“ за збирку пјесама „Стид и мјесечина“.