Стид и мјесечина аутора Жељка Грујића из 2013. године је наше прво издање.
Ова збирка пјесама представља зналачки осмишљену цјелину од пет циклуса уоквирених пролошком и епилошком пјесмом. Тако успостављена цјелина има нешто од структуре класичних драмиских дјела, гдје се између елемената успоставља жива повратна комуникација, а циклички поредак остварује узлазну линију раста интензитета лирског израза. Грујићев пјеснички израз са једне стране карактерише наглашено исповедни тон јесењиновског типа, а с друге стране осетно је присуство миљковићевски усмерене поетске симболизације. Начин на који Грујић препјевава свој доживљај и своје разумјевање Камија, Кафке, Нервала, Поа, Вајлда, Бодлера, Верлена, Рембода, Борхеса, Љермонтова, Достојевског, Соловјева и Јесењина јединствен је у цјелокупном српском пјесништву и представља у основи сасвим самосвјесну, нову лирску подврсту. Ту најбоље долази до изражаја све оно што у основи краси поезију Жељка Грујића- формална дореченост, мисаона проницљивост, способност динамичног кретања на широкој скали римских тоналитета, лексичко-синтатичка избрушеност израза.
Тамно псето самоће аутора Дејана Гутаља 2014. године је наше друго издање.
До сљепила вјерног својој црној госпи, опсесивном мотиву смрти, затичемо пјесника Дејана Гутаља и у новој књизи стихова. Да је у питању истинска опсесија и да се, прије свега по њој, Гутаљ непогрешиво препознаје у савременом српксом пјесништв, то након шесте збирке пјесама заиста није потребно посебно доказивати, а ни истицати. Право питање поводом овог остварења, несумњиво зрелог пјесника, мора овако да се формулише: има ли нових нијанси, простора и слика у дугој, упорној вјежби огледала, у којима се лове најнеобичније перспективе и искривљења сабласног прожимања љубави и смрти.
Шкриња и шапат аутора Здравка Миовчића из 2015. године је наше треће издање.
Да је поезија, у претакању парчића хаоса наше свакодневнице у јединствену цјелину, кадра да нам открије смисао вишег реда-на то очекивање као читаоца, изгледа одавно не полажемо право. Збирка Шкриња и шапат Здравка Миовчића свакако спада у ту врсту поезије која изненађује лакоћом и разоружава пуноћом лирске визије свијета. Овом књигом пјесама аутор само наставља оно што је критика већ препознала у његовим ранијим стиховима и дјелима.
Рељевска богословија ( васпитно-образовни рад ) аутора Бојана Зекића из 2015, године је наше четврто издање
О српским школама у Босни и Херцеговини крајем деветнестог и у првој половини двадесетог вијека не може се говорити као о школама у њиховом данашњем значењу. Почеци писмености у БиХ, као и у осталим нашим крајевима везани су за улогу и потребе Цркве и владара. Падом БиХ у другој половини петнаестог вијека и завођењем једног нехришћанског режима, Црква постаје још изразитија и у ствари једина организација око које се окупља хришћанско становништво у БиХ. Потребе Цркве, читање преписивање молитава и богослужбених књига у већој мјери подстичу развој писменост, али се она међутим не шири изван Цркве и манастира.
Народна музичка традиција Пале и околине аутора Зоране Гује из 2017. године је наше пето издање.
Млада ауторка Зорана Гуја, као и већина аутора старије генерације, вођена принципом завичајности, на својствен начин представља нам свој крај са посебним освртом на музичку традицију. Неизмјенра жеља да се нешто од силног народног богатства насталог, прикупљеног, чуваног проучаваног вијековима, презентује и популарише, заштити и сачува генерацијама које долазе. То је био главни мотив и водиља наше младе ауторке, првог етномузиколога са простора Сарајевско- романијске регије Зоране Гује.
Огледалце српско аутора Ђорђа Сладоја из 2018. године је наше шесто издање.
Огледалце српско, збирка лирских пјесама савременог израза и исказа, већ својим насловом јасно отвара питања књижевног наслеђа код Сладоја. Последња пјесма у књизи која јој је уједно и дала наслов, јасно призива збирку народних пјесама везаних за ослободилачке ратове. Овакав однос према традицији и систему вриједности биће дослиједно спроведен кроз цјелокупну збирку и заступљен у свим циклусима пјесама које је написао Сладоје.
Птице и друге драме аутора Сање Савић из 2019. године је наше седмо издање.
У времену транзиције неопходно је подсјетити да је права ријеткост написати једно драмско дјело. А Сања Савић је један од најинтересантнијих и најсвестранијих домаћих драматичара, а несвакидашњи и врло успјешни излети у филмску режију, анимацију и прозу само још више побиђује интересовање и симпатије за њен рад. Било да пише драме, роман, књигу за дјецу, или да режира играни или анимирани филм, у средишту интересовања ове младе и изузетно вриједне и надарене ауторке стоје људи, или још прецизније човјек који само што се не распукне од својих свакојаких осјећања.
Зороломац аутора Саше Кнежевића из 2020. године је наше осмо издање.
При читању новог рукописа Саше Кнежевића неизоставно се јавља утисак вртоглаве вожње на ролокостеру након које је потребно вријеме како би се мисао проистекла из читања умирила, вратила у равнотежу и поново текла праволинијски. А овај рукопис је све само не праволинијски. У њему се сусрећу и истовремено сукобљавају различите временске равни од којих свака може, наизглед, да функционише сама за себе, али тек сагледано заједно кроз комплексно уплетене наративне токове, оне се у потпуности међусобно опредмећују.
Рођени вјечно да живе аутора Миланка Чобовића из 2021. године је наше девето издање.
Ова својеврсна споменица Сарајевско-романијским добровољцима у Великом рату. Ово штиво је јединствено из најмање два разлога први је садржан у чињеници да наша историографија, чак ни после стотину година није претргла да међу корице једне књиге окупи имена и биографије људи са простора БиХ или макар једне регије. Други разлог се огледа у томе што је један човијек као појединац својим радом и трудом а и пожртвованошћу усудио да уради оно што би требало да уради читав тим људи једног института.
Комендије аутора Ненада Тадића из 2021. године је наше десето издање.
У току 1993. године двојица уредника Српске новинске агенције, Ненад Тадић и Давор Миличевић покрећу иницијативу за покретање Сарајевске српске сцене на Палама. Ова идеја биће остварена тек након годину дана у оквиру Републичке установе за културу Срна Фест. Сва та дјела припремљена за извођење у позоришту се налазе у овој књизи.
Е, мој соколе аутора Слободана Ковачевића из 2021. године наше је једанаесто издање.
Ова збирка приповједака још једном показује да је форма кратке приповјетке веома подесна за времена у којима се брзо живи, брзо мисли и брзо умире. У слици патријахалне породичне задруге која подсјећа на оне које посјећају на лазаревићевске и кочићевске, у наизглед мушким причама, истинска хероина је жена. Естетска вриједност приповједака из збирке „Е, мој соколе“ огледа се у умјетнички увјерљивим сликама припроде и људи једног краја што нас поново спаја с Кочићевим духом. Ријетко кад се догодило да неко књижевно дјело на тако посебан начин досегне до људских најемотивнијих одаја. Тема, мотиви, заплет, заплет… патријахалне вриједности, емотивност, душевност… вјешта, елегична, али врцава изражајност- свега има у овој књизи што пуни људску и књижевну мјеру.
Романија и Романијци аутора Слободана Нинковића из 2022. године наше је дванаесто издање.
Споменица „Осамдесет година ћутања“, четрнаеста књига у издању Народне библиотеке Пале.
Споменица „Осамдесет година ћутања“ говори о усташким злочинима у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине у којој је страдало 325 цивила од којих 143 дјеце до 14 година.
Од првог дана оснивања НДХ, било је потпуно јасно да првенствени циљ постојања исте није формирање неке политичке творевине која би својим становницима пружила достојне услове живота. И прије него што је Миле Будак један од идеолога „Ендехазије“ изрекао ону чувену сентенцу да једну трећину Срба треба покатоличити, другу протјерати, а трећу поубијати, било је свима јасно да у овој вјештачкој марионетској држави неће бити мјеста за било кога ко није спреман да подржи остварење геноцидних великохрватских планова. Међутим, иако можемо схватити да је постојало неколико монструма који су се сплетом хаотичних ратних околности докопали власти и који су сањали о томе да се иживљавају над недужним цивилним становништвом једног народа, свако истраживање о датој теми доноси и неке несхватљиве, али непобитне чињенице. Управо тако је потпуно несхватљиво да се цивилно хрватско и муслиманско становништво, које је са тим истим српским комшијама већ деценијама живјело у мирном суживоту, сада у огромној већини добровољно ставило на располагање овој геноцидној усташкој машинерији.
Дио тог геноцидног усташког злочина захватио је српска села на обронцима Романије, гдје су усташе тих пет дана убили 325 српских цивила. На Раковцу је 11. новембра убијено око 40 дјеце од двије до шест година, што говори о карактеру тог усташког подухвата – истакао је Шкобо, који је аутор споменице.
Он је навео да назив филма и споменице можда најилустративније говори о проблемима са којима су се сусрели бавећи се овом тематиком јер се у вријеме комунизма, који је гушио национална размишљања, није могло говорити нити писати о злочину.
У последњи час говоримо о томе. Понестаје нам извора, људи који су свједоци тих догађаја са којима би могли разговарати, а и затиру се документи – рекао је Шкобо и додао да је зато важно учити из историје, првенствено како се не би понављале исте грешке.